Sve veći broj ljudi ima problema sa štitnom žlezdom. Štitna žlezda je smeštena u donjem delu vrata, ispod grkljana. Luči hormone tiroksin( T4) i trijodtironin (T3), ali i kalcitonin( važan u metabolizmu kalcijuma). Preko hipotalamusa i adenohipofize mehanizmom povratne sprege se utiče na lučenje hormona štitne žlezde. Hipofiza luči hormon tireotropin( TSH) koji povećava izlučivanje tiroksina i trijodtironina iz štitne žlezde. Štitna žlezda preko svojih hormona učestvuje na rast, razvoj i metabolizam većine tkiva u organizmu, kao i u održavanju bazalnog metabolizma.
Poremećaji u radu štitne žlezde su češći kod žena. Bolesti štitne žlezde su: hipertireoza ( povećana funkcija ), hipotireoza( smanjena funkcija), gušavost ( uvećana štitna žlezda, ali normalna funkcija), upala štitne žlezde i tumori. Bolest se dijagnostifikuje na osnovu kliničke slike, palpacijom ( dodirom), merenjem najpre TSH ( kod hipotireoze je povišen, a kod hipertireize snižen), a ukoliko ovo nije dovoljno za potpuno dijagnostifikovanje , određuju se i hormoni štitne žlezde i antitela. Ultrazvukom se određuje veličina štitne žlezde i postojanje čvorova.
Najčešći razlozi koji dovode do poremećaja rada štitne žlezde su nepravilna ishrana, hronična nervoza, stres, preveliki napor tokom dužeg vremenskog perioda, ali i nasledni faktor.
Jajnici su drugi organ u telu po sadržaju joda, posle štitne žlezde, te je adekvatan unos joda važan i za normalno funkcionisanje jajnika. Zbog toga se jod mora redovno unositi u organizam putem hrane ili suplemenata.
Žene koje su obolele od sindroma policističnih jajnika( PCOS) imaju veće šanse da obole od Hašimoto tireoditisa, kod koga postepeno dolazi do smanjene proizvodnje hormona štitne žlezde.
Jod se nalazi u ribi, mleku, jajima, algama, plodovima mora, a najvažniji izvor joda je jodirana kuhinjska so. Kod upotrebe tireostatika ( lekova kod povećane funkcije štitne žlezde) upotreba joda je kontraindikovana, kao i kod uzimanja određenih lekova ( varfarin, litijum…) Ipak za normalnu funkciju štitne žlezde nije dobro ni previše ni premalo joda. Osobe sa normalnom funkcijom štitne žlezde mogu uzimati veće količine joda od preporučenih, bez ikakvih posledica, ali zato osobe koje imaju bilo hipo ili hiperfunkciju štitne žlezde moraju povesti računa o unosu ovog minerala.
Trudnice i dojilje imaju povećane potrebe za ovim mineralom zato se njima u dogovoru sa lekarom preporučuje i uzimanje suplemenata koji sadrže jod.
Selen pomaže konverziju T4 u T3 hormon i u nedostatku ovog minerala smanjen je nivo T3 u organizmu i dolazi do hipotireoidizma. Nekada se osobama sa hipotireodizmom preporučuju suplementi sa selenom od 200 mcg dnevno da bi se pojačala konverzija T4 u T3, ali se nekada suplementacija preporučuje i osobama koje imaju genetsku predispoziciju za autoimune tiroidne poremećaje. Selen je veoma značajan u regulaciji imunog odgovora. Selenom su bogati brazilski orasi, jaja, morski plodovi, beli luk, riba…Kod konzumiranja brazilskih oraha takođe treba voditi računa jer su jako bogati selenom,a ni previše selena nije dobro, te se preporučuje pojesti 2-4 dnevno. Pušenje, konzumiranje alkohola i primena kontraceptivnih pilula mogu dovesti do smanjenog sadržaja selena u organizmu.
L-tirozin je aminokiselina takođe neophodna za sintezu tiroidnih hormona.
Za pravilan rad štitne žlezde važan je i unos cinka, vitamina E, gvožđa i magnezijuma.
