Za pravilan rast i razvoj i normalno funkcionisanje organizma potrebne su nam i masti. U izuzetno korisne masti spadaju esencijalne masne kiseline. Esencijalne masne kiseline pomažu u održavanju zdravog krvnog pritiska, zdrave kože, za pravilno funkcionisanje jetre, bubrega, pluća i srca, od njih se stvaraju prostaglandini koji regulišu brojne funkcije u organizmu, uključujući i sintezu hormona i imuni odgovor organizma. Pomažu u apsorpciji vitamina rastvorljivih u mastima.
Postoje dve vrste polinezasićenih masnih kiselina i to su omega-3 i omega-6 masne kiseline. Omega-3 i omega-6 su masti koje su nam potrebne svakodnevno. Organizam ih sam ne sintetiše (spadaju u esencijalne masne kiseline), već se moraju unositi putem hrane ili dodataka ishrani( suplemenata). U ljudskoj fiziologiji značaj imaju sledeće omega-3 masne kiseline: alfa-linoleinska( ALA), eikozapentaenoinska(EPA) i dokozaheksaenoinska kiselina (DHA). Omega-9 masne kiseline su mononezasićene masti, nisu esencijalne, tj. osnovne, ali su i one važne. Organizam ih sam može proizvesti, ali potrebno je i njih unositi.
Većina ljudi unosi previše omega-6, a premalo omega-3 masnih kiselina. Neka istraživanja pokazuju da previše omega-6 može dovesti do povećanog rizika od kardiovaskularnih bolesti, inflamatornih i autoimunih bolesti. Omega -3 u ishrani smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti, zapaljenja, razvojnih poremećaja i kognitivnog ( mentalnog, spoznajnog) starenja, artritisa, depresije, astme…
Omega-3 masne kiseline mogu biti biljnog ili životinjskog porekla: orasi, laneno ulje, čia semenke, spanać, maslinovo ulje, kavijar, riblje ulje, losos, skuša, tuna, sardina, haringa….
Omega-6 masne kiseline su prisutne u suncokretovom, palminom, sojinim i ulju uljane repice, u jajima, orašastim plodovima, avokadu, noćurku…
Omega-3 masne kiseline su važne za razvoj mozga i moždanih funkcija. Neka istraživanja ukazuju da smanjuju učestalost demencije i drugih neuroloških oboljenja, kao i progresiju multiple skleroze.
Omega-6 masne kiseline zajedno sa omega-3 masnim kiselinama su važne za razvoj mozga, za zdravu kosu, kožu, reproduktivni sistem…
Zdrava ishrana se zasniva na uravnoteženom odnosu omega-3 i omega-6 i najbolji primer za takvu ishranu je mediteranska ishrana.
Mere prevencije kardiovaskularnih bolesti se ne zasnivaju samo na unosu hrane bogate omega-3 masnim kiselinama , već i na raznovrsnoj i uravnoteženoj ishrani i fizičkoj aktivnosti. Omega-3 mogu da doprinesu smanjenju krvnog pritiska kod ljudi sa hipertenzijom. Smanjuju količinu triglicerida u krvi.
Omega-3 su važne za dobar vid, regulisanje intraokularnog pritiska (visok intraokularni pritisak izaziva glaukom). Konzumiranje hrane bogate omega-3 masnim kiselinama smanjuje šanse za dobijanje starosne makularne degeneracije.
Prednosti omega-3 kod depresije i Alchajmerove bolesti su dokazane.
Kod osoba sa reumatoidnim artritisom smanjuju potrebu za kortikosteroidima koji se koriste u terapiji.
Omega-3 masne kiseline pozitivno deluju i na samu trudnoću tako što smanjuju rizik od prevremenog porođaja, ali i smanjuju rizik od postporođajne depresije. Majčina ishrana takođe utiče na bebu i može dovesti do rizika od gojaznosti u kasnijem životnom dobu. Takođe hrana koju majka uzima i majčino mleko igra važnu ulogu u razvoju i dugom očuvanju vida bebe. Dobar vid se razvija u detinjstvu i ako je pravilno razvijen dugo ostaje dobar, ali ipak morate i nastaviti sa pravilnom ishranom, uključujući i omega masne kiseline. Mozak se najintenzivnije razvija u stomaku majke, u trećem tromesečju trudnoće, kao i u prvih 18 meseci detetova života i zbog toga je od velike važnosti da trudnice i dojilje unose dovoljno omega-3 masnih kiselina.
Kod osoba sa šizofrenijom je pronađen nizak nivo omega-3 masnih kiselina.
Određene studije pokazuju da je unos omega-3 povezan sa smanjenim rizikom od raka kože, zbog jačeg imuniteta i nakon izlaganja UV zracima. Unos omega-3 masnih kiselina je korisna dodatna terapija u lečenju inflamatornih bolesti creva( Kronove bolesti), kod atopičnog ekcema i psorijaze. Smatra se da hrana bogata omega-3 masnim kiselinama smanjuje rizik od oboljevanja od dijabetesa.
Brojna istraživanja ukazuju na prednosti omega-3 kiselina kod osoba obolelih od multiple skleroze. Omega ulja mogu da pomognu u smanjenju upale i poboljšanju upale kod obolelih. Zato su omega masne kiseline važan deo terapije obolelih od multiple skleroze.
Japanci imaju značajno nižu stopu koronarnih bolesti u odnosu na belce upravo zbog ishrane bogate ribom i morskim plodovima. Eskimi koriste mnogo ribe bogate omega- 3 masnim kiselinama u svojoj ishrani i prema ispitivanjima imaju snižen LDL –holesterol(štetan) i povećan HDL – holesterol( dobar). Preporuka je da ribu treba jesti bar dva puta dnevno. Na jelovniku prosečne srpske porodice je jako malo ribe i u tom pravcu treba edukovati stanovništvo o značaju omega-3 masnih kiselina u ishrani. Velike ribe koje su na samom vrhu lanca ishrane sadrže više žive i teških metala, koje skladište u sebi, pa se bolje odlučiti za sitniju ribu. Neke vrste riba je bezbedno jesti svakog dana, a neke samo povremeno. O sadržaju žive u pojedinim vrstama ribe postoje podaci koje treba iskoristiti za pravilan odabir, naročito kada su u pitanju trudnice i mala deca. Osobe koje su vegeterijanci mogu da koriste alge, lan, orahe i spanać kao izvor omega masnih kiselina.
Bez obzira na polemike koje se vode o koristi omega-3 masnih kiselina za prevenciju i lečenje određenih bolesti treba ih povećati u ishrani, jer današnja ishrana sadrži neuporedivo više omega-6 u odnosu na omega-3 masne kiseline.
